Budući da iz diskusije sa adminom (reformatorom baštinske crkve) se nije moglo izmenjivati misli zbog izbegavanja mojih pitanja na facebook portalu, rešio sam da na ovakav način omogućim čitateljima da sami zaključe o ovoj temi. Analiziran je tekst tako što je - pod kurzivom adminovo razumevanje kako mi, Jehovini svedoci, dolazimo do te godine,
- a pod JEHOVIN SVEDOK obrazloženje kako Jehovin svedok razume istu temu.
Pa da počnemo:
1914-kronologija i Jeremijinih „70 godina“
Kronologija kojom se došlo do 1914. godine
Admin( reformator baštinske crkve) :
Komplicirana argumentacija je sljedeća:
Isus je rekao u Luki 21:24 da "će Jeruzalem gaziti neznabošci dok ne završe „vremena neznabožaca (pogana)“". Tumačenje Stražarske kule je da je to "vrijeme pogana" započelo kada je babilonski kralj Nabukodonozor osvojio Jeruzalem (glavni grad teokratskog Izraela) i razorio Hram, a to se prema kronologiji Stražarske kule dogodilo 607.g.pne. Tada je ujedno većina preostalih Židova odvedena u babilonsko sužanjstvo.
JEHOVIN SVEDOK:
Kada je Kraljevstvo počelo vladati?
Sledeće Isusove reči ključ su pomoću kojeg možemo saznati kada je Kraljevstvo počelo vladati. On je rekao: ”Jeruzalem će gaziti nacije dok se ne ispune određena vremena nacija“ (Luka 21:24). Jeruzalem je jedini grad na Zemlji koji je bio direktno povezan s Božjim imenom (1. Kraljevima 11:36; Matej 5:35). Bio je glavni grad zemaljskog kraljevstva koje je Bog odobravao. Taj su grad trebale ”gaziti nacije“, odnosno svetske su vlasti trebale prekinuti Božju vladavinu nad njegovim narodom. Kada je taj period trebao početi?
Poslednjem kralju koji je sedio na Jehovinom prestolju u Jeruzalemu bilo je rečeno: ”Skini turban i odloži krunu (...) i ona neće biti ničija dok ne dođe onaj koji po zakonu ima pravo na nju, i njemu ću je dati“ (Ezehijel 21:25-27, NS). Kruna je trebala biti oduzeta od tog kralja, a Božja vlast nad njegovim narodom prekinuta. To se zbilo 607. pr. n. e., kad su Babilonci razorili Jeruzalem. Tokom ’određenih vremena‘ koja su usledila na Zemlji nije postojala vlast koja bi predstavljala Božju vladavinu. Jehova je odlučio da tek na kraju ’određenih vremena‘ vlast preda onome ”koji po zakonu ima pravo na nju“ — Isusu Hristu. Koliko je taj period trebao trajati?
Proročanstvo iz biblijske knjige Danila kaže: ”Posecite drvo i potrite ga, ali mu panj sa žilama ostavite u zemlji u okovima željeznim i bakrenim (...) dokle sedam vremena prođe preko njega“ (Danilo 4:23). Kao što se vidi, ”sedam vremena“ koja se ovde spominje traje jednako dugo kao i ”određena vremena nacija“.
U Bibliji se ljude, vladare i kraljevstva ponekad uspoređuje s drvećem (Psalam 1:3; Jeremija 17:7, 8; Ezehijel 31. poglavlje). Prethodno spomenuto simbolično drvo ”viđaše se do kraja sve zemlje“ (Danilo 4:11). Prema tome, vlast predstavljena tim drvetom koje je trebalo poseći i okovati protezala se ”do krajeva zemaljskih“, odnosno uključivala je sva ljudska kraljevstva (Danilo 4:17, 20, 22). Dakle to drvo predočava Božju vrhovnu vlast, naročito u odnosu na Zemlju. Tu je vlast neko vreme predstavljalo kraljevstvo koje je Jehova uspostavio nad izraelskim narodom. Simbolično je drvo posečeno, a panj je okovan željezom i bakrom kako ne bi mogao rasti. To ukazuje na to da kraljevstvo koje je predočavalo Božju vladavinu na Zemlji treba biti uklonjeno, što se dogodilo 607. pr. n. e. No tako nije trebalo ostati zauvek. Drvo je trebalo biti okovano ”sedam vremena“. Na kraju tog perioda Jehova vlast predaje onome kome ona po zakonu i pripada, Isusu Hristu. Očito je da se izrazi ”sedam vremena“ i ”određena vremena nacija“ odnose na isti vremenski period.
Biblija nam pomaže da saznamo koliko traje ”sedam vremena“. U njoj se 1 260 dana izjednačava s ’jednim vremenom, dva vremena i pola vremena‘, što je ukupno tri i pol ”vremena“ (Otkrivenje 12:6, 14). To znači da period od sedam vremena iznosi 2 520 dana.
Kad 2 520 doslovnih dana pribrojimo 607. godini pr. n. e., dolazimo do 600. pr. n. e. No sedam vremena trajalo je puno duže. Taj je period trajao još dok je Isus govorio o ’određenim vremenima nacija‘. Dakle, sedam vremena ima proročansko značenje. Dakle pri računanju trebamo primeniti biblijsko pravilo ’dan za godinu‘ (4. Mojsijeva 14:34; Ezehijel 4:6). U tom slučaju sedam vremena tokom kojih svetske sile vladaju nad Zemljom bez Božjeg uplitanja iznosi 2 520 godina. Pribrojimo li 2 520 godina 607. godini pr. n. e., dolazimo do 1914. n. e. To je godina kad su ”određena vremena nacija“, odnosno sedam vremena, završila. To znači da je Isus Hrist 1914. počeo vladati kao Kralj Božjeg Kraljevstva.
Ovo inače i mala deca razumeju. Ne vidim šta je ovde komplicirano kako kaže admin ove stranice
Admin(reformator baštinske crkve):
Koliko će trajati ta "vremena pogana"?
Pastor Charles Taze Russell je preuzeo tumačenje adventista N. Barboura. U knjizi proroka Danijela 4:13 stoji za jednu viziju stabla, koje predstavlja Nabukodonozora, da će 7 vremena biti izgnan sa svoje kraljevske časti i da će živjeti kao životinja pomračena uma. To se proročanstvo iz Nabukodonozorova sna doslovno ispunilo na njemu samom, kako se čita dalje u knjizi proroka Danijela 4:28-30. Odmah se postavljaju bar tri pitanja:
JEHOVIN SVEDOK
Tumačenje je od Rassela, jer da je u obrnutom slučaju adventisti bi već odavno imali ovo tumačenje i po tome bi bili poznati. Russel I Barbour su se razmimoišli zbog neslaganja o otkupnini.
Admin(reformator baštinske crkve) koji postavlja pitanja:
1. ako je to proročanstvo već imalo svoje doslovno ispunjenje u babilonskom kralju, zašto bi se tražilo dodatno ispunjenje već ispunjenog proročanstva?
JEHOVIN SVEDOK
Prvo ispunjenje sna usledilo je kad se Nabukodonozor nakon privremenog ludila opet vratio na prestolje. Ta tema njegovog sna nam otkriva najvažnije ispunjenje u vezi s Božjim Kraljevstvom'. On je na kraju svog sna rekao odnosno razrešio ovim mislima: “Da sve živo upozna kako Svevišnji ima vlast nad kraljevstvom ljudskim: on ga daje kome hoće i postavlja nad njim najnižega od ljudi ( Danilo 4:14)
Samo je jedna osoba u svakom pogledu ispunila sve te preduvjete da bude nazvana 'najnižim od ljudi', a to je naš Gospod Isus Hrist, koji je napustio svoju nebesku slavu i koji je rođen na Zemlji kao čovek. Toliko o poniznosti našeg Gospoda. Kao takav posredstvom satanine ruke je umro ponižavajućom i okrutnom smrću....(a to sve upućuje na rasvetljavanje da je naš Gospod 'najniži od ljudi kome je dato Kraljevstvo....(…)'
A neizostavna misao ovog sažetka je da nakon svog uskrsnuća se vratio natrag u nebesku slavu čekajući toliko dugo dok ne završe sedam vremena vladavine naroda. Tek tada je bio uzdignut na prestolje da bi vladao kao Kralj Božjeg Kraljevstva.
Dakle: Ne radi se samo o Nabukodonozoru i ispunjenju sna na njemu, već i o našem Gospodu i njegovim uzdignućem na prestolje kao Kralj (Jevrejima 10:12,13).
Admin (reformator baštinske crkve):
2. još važnije pitanje je: kako ovo privremeno svrgavanje s kraljevske časti jednog poganskog (nežidovskog) kralja može poslužiti za paralelu s privremenim ukidanjem izravne Božje vladavine nad Jeruzalemom kroz izraelske i judejske kraljeve?
JEHOVIN SVEDOK
Svrgavanjem Nabukodonozora s kraljeve časti počinje Tih ”sedam vremena“ koji su ustvari dominacija neznabožačkih sila nad Zemljom bez uplitanja Božjeg Kraljevstva i ono obuhvaća 2 520 godina.
Admin (reformator baštinske crkve):
3. i zašto se za duljinu „vremena pogana“ nije uzela brojka iz Otkrivenja 11:2: "Oni [pogani] će gaziti sveti grad četrdeset i dva mjeseca."? Naime, ovo je jedino mjesto u Bibliji na kojem se „vremena pogana“ i gaženja Jeruzalema (iz Luke 21:24) izravno povezuju uz neko konkretno vremensko razdoblje. A to vremensko razdoblje ne traje „7 vremena“ već 42 mjeseca tj. 3.5 godine, odnosno 3.5 vremena.
JEHOVIN SVEDOK:
Taj stavak iz Otkrivenja 11:2 je napisan nakon Isusovog uzdignuća. Dakle Isus je mislio kada je rekao o vremenima neznabožaca na izjavu u Danilu 4:25 što znači da se povezuje s tim stavkom ,a ne sa OTKRIVENJEM 21:24 koji se uzima u obzir da bismo razumeli koliko traje sedam vremena.Osim toga smešno izgleda, a i zvuči kada se kaže : A ZAŠTO SE ZA DUŽINU NIJE UZELA BROJKA IZ OTKRIVENJA 11:2….čuj zašto?!?!?! Ko smo mi da pomišljamo da se biblijska proročansatva trebaju po našem shvatanju ispunjavati?!?!?!
Admin ( reformator baštinske crkve):
Usprkos svemu tome, uzeto je tih "7 vremena" iz Danijela i prema analogiji iz knjige Otkrivenja 12:6&14 (gdje se za 3,5 vremena govori da označava 1260 dana) zaključilo da se radi o broju dana u tih 7 godina. Znači 7 x 360 (lunarna godina) = 2520 dana. A onda je na osnovu Ezekiela 4:6 upotrijebljena analogija 1 dan = 1 godina. Što nas konačno dovodi do toga da "vrijeme pogana" traje 2520 godina.
Sada se lako može izračunati kada je to "vrijeme pogana" završilo, ako je započelo padom Jeruzalema 607 g.pne.: -607 + 2520 = 1913
No, rezultat nije 1913. godina jer nulta godina ne postoji, tako da se dobiva godina 1914.
607.g.pne + 2520 god = 1914.g.n.e.
JEHOVIN SVEDOK:
To što si stavio u zagradu (lunarna godina) može značiti neinformiranost o tome kako se u biblijskim danima računalo vreme. U biblijskim se proročanstvima reč godina često koristi u posebnom smislu kao oznaka za 12 meseci od kojih svaki ima 30, što iznosi 360. Takozvana LINUSOLARNa godina. Naprimer, računalo se po lunarnom kalendaru koje se prilagođavalo solarnoj godini. To je srednja vrednost za godinu pri čemu svaki mesec ima 30 dana.
Admin ( reformator baštinske crkve):
4. Još jedno pitanje: Zašto se za izračun dana uzela lunarna godina od 360 dana, da bi se ta cifra kasnije u preračunu prevela u solarnih 2520 godina?
JEHOVIN SVEDOK
To ti je rečeno gore.
Ne mogu,a da ne napišem da su ustvari ova četiri pitanja smešna , jer nam govore o čoveku koji je neinformiran, nepripremljen i nezainteresovan da ih sam pronađe. Zašto tako mislim? Kako bismo uopšte trebali postaviti pitanja KOJA SU PRODUKT RAZMIŠLJANJA:
Prvo pitanje bi trebalo ovako postaviti:
Zašto taj stavak u Danilu ima dvostruko značenje i ispunjenje?
- da li primećujemo razliku?
Drugo pitanje bi trebalo ovako postaviti:
Zbog čega je privremeno svrgavanje Nabukodonozora koje traje “sedam vremena”(2520 god.) je upoređeno sa uspostavom BOŽJEG KRALJEVSTVA 1914?
Da li primećujemo razliku?
treće pitanje adminovo glasi, zapazimo ovo:
“A ZAŠTO SE ZA DULJINU NIJE UZELO…
- Da vas pitam: da li vi volite da vas neko uslovljava? Čisto sumnjam! Dakle kada se razmišlja sledi razumno pitanje koje bi otprilike ovako izgledalo:
KAKO STE I NA TEMELJU ČEGA DOŠLI DO TE GODINE KAD JE UNIŠTEN JERUZALEM ODNOSNO USTOLIČEN NAŠ GOSPOD ISUS HRIST KAO KRALJ?
- da li i ovde primetimo razliku?
Zapazimo i ovo četvrto smešno pitanje. Ono mi je i najsmešnije
admin pita: zašto se za izračun dana uzela lunarna godina od 360, da bi se ta cifra kasnije u preračunu prevela u solarnih 2520 godina?
- da ste u prilici da me vidite zajedno bismo se nasmejali! Lunarna 360?!?!?!
Svašta, krhko je znanje! No uozbiljićemo se i naglasiti da admin malo istraži temu o vremenu, a zainteresovani neka bace pogled na gornji komentar jer tu se govori o linusolarnom računanju vremena. A kako bi izgledalo jednostavno postavljeno pitanje čoveka koji razmišlja:
Ako u Bibliji stoji u mnogim biblijskim stavcima da se vreme računa da jedna godina ima 360 dana.... KAKO SE ONDA ZOVE TO RAČUNANJE VREMENA?
- Da li smo primetili razliku? A mi bismo se trebali potruditi da naš admin sve sazna o vremenima; koliko traju; kako se računaju itd.
Sada bih da okrenem ploču. postavlja se pitanje: zbog čega ta smešna pitanja. Odgovor je jednostavan: da naivne uputi na tanak led. Toliko o tome.
Pad Jeruzalema: 607 ili 587/586 g.pne?
Admin ( reformator baštinske crkve):
Kako je stražarska kula odabrala 607.g.p.n.e kao godinu pada Jeruzalema?
Za pad Jeruzalema svi povjesničari tvrde da se desio 587. ili 586. g.pne. Ova godina je dokaziva iz brojnih neovisnih povjesnih dokumenata poput Ptolomejeva kanona, Nabonidovog ljetopisa, Babilonskih kronika, astronomskih dnevnika, trgovinskih ekonomskih spisa koji potvrđuju duljinu kraljevenja babilonskih kraljeva, sinkronizacija s egipatskom kronologijom, itd...
Glavni protuargument koji Stražarska kula daje na ovu povjesno utvrđenu činjenicu je taj da se ona drži biblijske kronologije, uzimajući u obzir „70 godina židovskog sužanjstva“ i da radije temelji svoje uvjerenje na Božjoj riječi nego na vanbiblijskim dokazima kojima argumentiraju sekularni povjesničari.
Problem je jedino što ovo nije istina. Naime, kako je Stražarska kula došla do 607.g.pne?
Uzela je 537.g.pne i po svom tumačenju Biblije od te godine oduzela spomenutih biblijskih 70 godina.
No, otkuda Jehovinim svjedocima 537.g.pne.? Biblija o toj godini (tj. o toj cifri) nigdje izrijekom ne govori.
Stražarska kula je uzela tu godinu od sekularnih povjesničara. Seklurani povjesničari tvrde da je Kir oslobodio Židove 537.g.pne., ali sa druge strane u isto vrijeme ti isti povjesničari tvrde da je Jeruzalem pao 586/587.g.pne. Stražarska kula se slaže s argumentacijom povjesničara zasnovanom na Nabonidovim kronikama, astronomskim proračunima, trgovinskim pločicama, podacima iz raznih sekularnih izvora da je Babilon pao 539.g.pne, ali u isto vrijeme zanemaruje i omalovažava istu argumentaciju kojom ti isti povjesničari dolaze do 587/6.g. pne kao godine pada Jeruzalema.
5. Zašto je od sekularne povjesti uzeta godina 539.pne (pad Babilona) i 537.pne (oslobađanje Židova) a niječe se 587/586 koja je utemeljena na istim dokazima i u čiji prilog govori veće breme povjesne dokumentacije i astronomske potpore, dok s druge strane za 607.g.pne kao godinu pada Jeruzalema nema nikakva povjesnog i arheološkog dokaza?
Ovaj nedostatak povjesnih dokaza u prilog 607.g. Stražarska kula u svojim publikacijama izostavlja, a čak i nepošteno navodi svoje čitatelje na pomisao da neki povjesničari podupiru tu godinu. Zadnji primjer je u knjizi „God’s Word For Us Through Jeremiah“ (Božja Riječ za nas kroz Jeremiju) u kojoj se na str. 55 navodi izraleska arheologinja Eilat Mazar koja je sudjelovala u nadzoru arheoloških iskapanja u Jeruzalemu.
„Arheolog Eilat Mazar izvještava da je iskopan mali otisak glinog pečata ili bula. Pronađena je 2005.g. za vrijeme nadziranog iskopavanja sloja datiranog u vrijeme kada je Jeruzalem bio uništen 607. g.pne.“
Ovakvom konstrukcijom Stražarska kula daje dojam da spomenuta arheologinja tvrdi da je Jeruzalem uništen 607. g.pne. No, to nikako nije istina, jer ona je uvjerenja da se to desilo 586.g.pne, što se može provjeriti na ovoj stranici:
http://www.pbs.org/wgbh/nova/ancient/palace-king-david.htmlJEHOVIN SVEDOK
KOLIKO SU POUZDANA TA DELA ISTORIČARA STAROG DOBA?
Istoričari koji su živeli nakon razorenja Jeruzalema daju prilično proturečne informacije o novobabilonskim kraljevima. Hronologija događaja temeljena na njihovim zapisima ne podudara se s biblijskom hronologijom. Jesu li ti zapisi tačni?
Jedan od istoričara koji su živeli najbliže razdoblju novobabilonskih vladara bio je Beros, babilonski sveštenik boga Baala. Njegova Babyloniaca (Babilonska istorija), koju je napisao otprilike 281. pr. n. e., danas je izgubljena. Sačuvani su samo neki njeni fragmenti u delima drugih istoričara. Beros je tvrdio da se prilikom pisanja poslužio “knjigama koje su brižno čuvane u Babilonu”. Jesu li istorijski podaci koje je zapisao zaista tačni? Razmotrimo jedan primer.
Beros kaže da je asirski kralj Sanherib “nasledio prestolje svog brata”, da je “nakon njega na vlast došao njegov sin [Esar-Hadon], koji je vladao 8 godina”, te da je potom “21 godinu vladao [Šamaš-šum-ukin]” (III, 2.1, 4). Međutim babilonski istorijski zapisi koji su nastali puno pre Berosovog vremena pokazuju da je kralj Sanherib nasledio prestolje svog oca, Sargona II, a ne svog brata. U njima dalje stoji da je Esar-Hadon vladao 12, a ne 8 godina, te da je Šamaš-šum-ukin bio na vlasti 20, a ne 21 godinu. Istoričar Robartus van der Spek kaže da je Beros prilikom pisanja svog dela konzultirao Babilonske hronike, ali da ga to “nije sprečilo da doda neke informacije i svoja tumačenja”.
Smatraju li drugi istoričari Berosove zapise pouzdanima? Stanley Burstein, autor knjige The Babyloniaca of Berossus, u kojoj je iznio zaključke detaljnog proučavanja Berosovih dela, napisao je: “Berosa se nekad smatralo istoričarom. (...) Ipak, njegova dela pokazuju da ne zaslužuje taj naziv. Čak i u suhoparnim ulomcima njegove Babyloniace koji su nam danas dostupni nalazi se priličan broj pogrešnih podataka o istorijskim potvrđenim činjenicama. (...) Takve su greške za istoričara naprosto nedopustive, ali njegova namera i nije bila zapisati tačnu istoriju”
Do kojeg zaključka dolazimo u svetlu iznesenih argumenata? Jesu li Berosovi zapisi tačni i verodostojni? Šta je s drugim istoričarima iz starog doba koji su hronološke podatke temeljili uglavnom na Berosovim delima? Mogu li se njihovi zapisi smatrati verodostojnima?
Ptolemejev kanon
Kanon kraljeva koji je sastavio Klaudije Ptolemej, astronom iz 2. veka n. e., također se koristi kao argument da je Jeruzalem razoren 587. pr. n. e. Taj se popis kraljeva uzima kao temelj za određivanje hronologije drevne istorije, pa tako i novobabilonskog razdoblja.
Ptolemej je svoj kanon sastavio više od 600 godina nakon što je Novobabilonsko Carstvo došlo kraju. Kako je odredio koje je godine prvi kralj s njegovog popisa počeo vladati? Objasnio je da je pomoću astronomskih izračunavanja, u koje su uključene i Mesečeve pomrčine, “došao do prve godine vladanja Nabonasara”, prvog kralja sa svog popisa. Christopher Walker, kustos u Britanskom muzeju, kaže da je Ptolemejev kanon “popis koji je sastavljen s ciljem da astronomima pruži vremenski okvir za astronomska zapažanja, a ne precizan istorijski izveštaj o ustoličenju i smrti kraljeva”.
“Od davnina je poznato da su astronomski podaci u Ptolemejevom kanonu tačni”, napisao je Leo Depuydt, jedan od najvećih Ptolemejevih zagovornika, “ali to samo po sebi ne znači da su tačni i istorijski podaci koji su zapisani u njemu.” Potom je dodao: “Da bi se utvrdio početak i kraj vladanja svakog kralja s početka popisa [gde se nalaze i novobabilonski kraljevi], kanon treba usporediti s klinopisanim dokumentima, i to za svakog kralja zasebno.”
Što su ti “klinopisani dokumenti” pomoću kojih se može utvrditi istorijska tačnost Ptolemejevog kanona? Oni uključuju Babilonske hronike, liste kraljeva te pločice s računima, ugovorima i druge potvrde poslovnih transakcija — dokumente koje su drevni pisari, što su živeli tokom novobabilonskog razdoblja ili kratko nakon njega, zapisali koristeći klinasto pismo.
Šta otkriva usporedba Ptolemejevog kanona i tih klinopisanih zapisa? “Podudara li se Ptolemejev kanon s drevnim klinopisanim zapisima?” Nalazi se usporedni popis kraljeva iz jednog dela Ptolemejevog kanona i jednog teksta na klinastom pismu. Jasno se može videti da Ptolemej između Kandalanua i Nabonida navodi samo četvoricu kraljeva. No popis kraljeva pronađen u drevnom gradu Uruku otkriva da je u tom periodu vladalo sedam kraljeva. Je li vladavina trojice kraljeva koji se ne spominju na Ptolemejevom popisu bila kratka i zanemariva? Klinopisani dokumenti pokazuju da je jedan od tih kraljeva vladao sedam godina.
Osim toga u dokumentima pisanima klinastim pismom postoje snažni argumenti da je pre Nabopolasara, prvog kralja novobabilonskog razdoblja, Babilonijom četiri godine vladao kralj Asur-etel-ilani. Usto više od godinu dana u zemlji nije bilo vladara. Ali Ptolemej je sve te pojedinosti izostavio iz svog kanona.
Zašto neke kraljeve nije uvrstio u svoj popis? Po svemu sudeći, zato što ih nije smatrao zakonitim babilonskim vladarima. Naprimer izostavio je novobabilonskog kralja Labaši-Marduka. Međutim klinopisani zapisi potvrđuju da su kraljevi koji se ne nalaze u Ptolemejevom kanonu zaista vladali Babilonijom.
Uopšteno rečeno, Ptolemejev se kanon smatra tačnim. Ipak, budući da je neke podatke izostavio, ostaje pitanje možemo li se potpuno pouzdati u njegovu hronologiju.
Na koji zaključak upućuju razmotreni argumenti
Videli smo da se na temelju Biblije jasno da zaključiti kako je razdoblje babilonskog ropstva trajalo 70 godina. Postoje snažne naznake, s kojima se slaže i većina stručnjaka, da su se Židovi u svoju domovinu vratili 537. pr. n. e. Računajući 70 godina unatrag, dolazimo do godine razorenja Jeruzalema — 607. pr. n. e. Istina, dela istoričara iz starog doba te Ptolemejev kanon to ne potvrđuju, ali njihova se tačnost opravdano može dovesti u pitanje. Ti istorijski zapisi ne pružaju dovoljno snažne argumente koji bi pobili biblijsku hronologiju.
No nameće se još neka pitanja. Je li tačno da istorija ne govori u prilog biblijski utemeljenom zaključku da je Jeruzalem razoren 607. pr. n. e.? Šta pokazuju klinopisani dokumenti koji potiču iz tog vremena, od kojih su mnoge napisali očevici tog događaja?
KLJUČNA GODINA U Istoriji
Kako je utvrđeno da je Kir II. osvojio Babilon 539. pr. n. e.?
▪ Drevni istorijski spisi i klinopisani dokumenti: Diodor Sicilski (oko 80-20. pr. n. e.) napisao je da je Kir postao perzijski vladar “prve ...godine 55. olimpijade” (Historical Library, IX. knjiga, 21). Ta godina odgovara 560. pr. n. e. Grčki istoričar Herodot (oko 485-425. pr. n. e.) napisao je da je Kir ubijen “nakon što je vladao 29 godina”, što znači da je umro u 30. godini svog vladanja, to jest 530. pr. n. e. (Istorija, I. knjiga, Klio, 214). Klinopisani zapisi pokazuju da je Babilonom vladao devet godina pre smrti. Vratimo li se od njegove smrti devet godina unatrag, dolazimo do 539. pr. n. e. kao godine u kojoj je osvojio Babilon.
Pločica BM 33066: Babilonska glinena pločica BM 33066, koja sadrži astronomske podatke, potvrđuje da je Kir umro 530. pr. n. e. Iako sadrži neke greške u izračunavanju položaja pojedinih nebeskih tela, na njoj se nalaze opisi dveju Mesečevih pomrčina koje su se, prema tom zapisu, dogodile sedme godine vladavine Kambiza II, Kirovog sina i naslednika. Utvrđeno je da su to pomrčine Meseca koje su bile vidljive iz Babilona 16. maja 523. pr. n. e. i 10. januara 522. pr. n. e. Na temelju toga može se zaključiti da je sedma godina vladanja Kambiza započela u proleće 523. pr. n. e. Dakle Kambiz je počeo vladati 529. pr. n. e. Iz toga proizlazi da je Kirova poslednja godina vladanja bila 530. pr. n. e. te da je Babilonom počeo vladati 539. pr. n. e.
KRATAK SAŽETAK
▪ Mnogi istoričari tvrde da je Jeruzalem razoren 587. pr. n. e.
▪ Biblijska hronologija jasno ukazuje na to da su Babilonci uništili Jeruzalem 607. pr. n. e.
▪ Istoričari svoje tvrdnje uglavnom temelje na delima istoričara iz starog doba te Ptolemejevom kanonu
▪ Dela istoričara iz starog doba sadrže priličan broj pogrešnih podataka i nisu uvek u suglasju s klinopisanim zapisima
.IZVORI, Značenja, bilješke :
1. Babyloniaca (Chaldaeorum Historiae), prva knjiga, 1.1.
2. Robartus van der Spek (ur.), Studies in Ancient Near Eastern World View and Society, str. 295.
3. Stanley Mayer, The Babyloniaca of Beross...us, str. 8.
4. Almagest, III, 7, na engleski preveo G. J. Toomer, u delu Ptolemy’s Almagest, 1998, str. 166. Ptolemej je znao da su babilonski astronomi utvrdili da se iste vrste Mesečevih pomrčina ponavljaju svakih 18 godina te da su na temelju toga matematičkim izračunima određivali vreme kad su se u prošlosti dogodile pomrčine te procenjivali kad će nastupiti sledeće (Almagest, IV, 2).
5. Mesopotamia and Iran in the Persian Period, str. 17-18.
6. Journal of Cuneiform Studies, 47. sv., 1995, str. 106-107.
7. Klinasto pismo ili klinopis je pismo koje se sastoji od klinastih znakova urezanih u glinene pločice. Pisari su po mekoj glini utiskivali znakove oštrom pisaljkom odnosno stilusom.
8. Sin-šar-iškun vladao je sedam godina. To potvrđuje 57 pronađenih potvrda poslovnih transakcija koje potiču iz razdoblja njegove vladavine (Journal of Cuneiform Studies, 35. sv., 1983, str. 54-59).
9. Pločica C.B.M. 2152 potiče iz četvrte godine vladavine Asur-etel-ilanija (A.T. Clay, Legal and Commercial Transactions Dated in the Assyrian, Neo-Babylonian and Persian Periods—Chiefly From Nippur, 1908, str. 74). Zapis pronađen u Haranu koji govori o Nabonidu, (H1B), I. poglavlje, 30. redak, spominje Asur-etel-ilanija prije Nabopolasara (Anatolian Studies, VIII. sv., 1958, str. 35, 47). Pločica BM 25127 pokazuje da pre vladavine Nabopolasara u zemlji otprilike godinu dana nije bilo kralja (Albert Kirk Grayson, Assyrian and Babylonian Chronicles, str. 87-88).
10. Neki učenjaci tvrde da je Ptolemej u svoj popis uvrstio samo kraljeve koji su vladali Babilonijom te da je one koji su nosili titulu “kralj asirski” izostavio s popisa. No vidljivo je da su neki kraljevi koji se nalaze u Ptolemejevom kanonu imali titulu “kralj asirski”. Potvrde poslovnih transakcija, pisma i drugi drevni zapisi jasno pokazuju da su kraljevi Asur-etel-ilani, Sin-šum-lišir i Sin-šar-iškun vladali Babilonijom.
BIBLIJA kaže da su Židovi trebali biti u babilonskom ropstvu “dok se ne ispuni sedamdeset godina”, što je Jehova Bog prorekao preko proroka Jeremije. Kada su bili oslobođeni iz ropstva? “Prve [vladalačke] godine perzijskoga kralja Kira” (2. Letopisa 36:21, 22, Jeruzalemska Biblija). I biblijski izveštaji i istorija potvrđuju da je razdoblje babilonskog ropstva došlo kraju kad su se Židovi vratili u svoju domovinu 537. pr. n. e., nakon što je Kir pokorio Babilon te izdao proglas o njihovom oslobađanju. Biblija jasno kaže da je izgnanstvo trajalo 70 godina, stoga je moralo početi 607. pr. n. e.
Međutim većina istoričara smatra da je Jeruzalem razoren 587. pr. n. e., što bi značilo da su Židovi u zarobljeništvu u Babilonu bili svega 50 godina. Svoju tvrdnju temelje na drevnim klinopisanim dokumentima na kojima su zapisane pojedinosti o Nebukadnezaru II. i njegovim naslednicima. Mnogi od tih dokumenata napisani su u razdoblju razorenja Jeruzalema ili neko vreme nakon toga. No koliko su pouzdani izračuni do kojih se došlo na temelju tih pisanih dokumenata? Šta klinopisani zapisi zapravo pokazuju?
Da bismo dobili odgovore na ta pitanja, razmotrićemo na šta ukazuju klinopisani dokumenti na koje se oslanjaju mnogi stručnjaci. Spomenućemo (1) Babilonske hronike, (2) potvrde poslovnih transakcija i (3) pločice s astronomskim podacima.
● Babilonske hronike
Babilonske hronike su zbirka glinenih pločica koje sadrže značajne događaje iz babilonske istorije
Šta kažu stručnjaci? Ronald Sack, jedan od vodećih stručnjaka u istraživanju klinopisanih dokumenata, rekao je da Babilonske hronike ne pružaju potpun istorijski izveštaj o važnim događajima. Napisao je da istoričari moraju temeljito proučiti i druge izvore ako žele “rasvetliti događaje iz tog dela prošlosti”.
Šta pokazuju Babilonske hronike? One ne mogu pružiti potpunu sliku istorijskih događaja iz razdoblja koje je na njima opisano zato što su znatno oštećene, a neki delovi nedostaju. Imajući to na umu, logično je pitati se mogu li se zaključci izvedeni na temelju tih pločica smatrati tačnima i pouzdanima. Dakle, sto se tice BABILONSKE HRONIKE — TO JE NEPOTPUN ISTORIJSKI IZVEŠTAJ
Podaci iz Babilonskih hronika pokrivaju samo 35 od otprilike 88 godina, koliko se smatra da je trajalo novobabilonsko razdoblje.